Najozbiljnija ponuda…Part I

Nekako čim se završio drugi deo priče sa Ircem, dobio sam poziv da odem na razgovor u jednu domaću kompaniju sa sedištem na Novom Beogradu. Posle onog iskustva sa Islanđanima, rekao sam sebi da neću više da gajim nade dok ne vidim ugovor na stolu, tako da sam sasvim relaksiran otišao na intervju.

Dok sam čekao, jedan momak je bio na razgovoru u prostoriji i slušao sam kakva su mu pitanja otprilike postavljana. Intervjuisao me je jedan od suvlasnika kompanije, istovremeno i softver inženjer po struci. U startu mi se jako dopalo što me je proveo kroz firmine prostorije, detaljno objasnio čime se bave, ko su im klijenti, gde bi tu moglo da se nađe mesta za mene itd.

Čovek je smatrao da bi, s obzirom da dolazim sa pozamašnim iskustvom u bankarskom poslovanju, najlakši način da se prešaltam na IT bilo na poziciji SAP asistenta, pa da posle vremenom možemo da razgovaramo o daljem usmerenju. Čovek mi je bukvalno “nacrtao” razvojni put i kako on mene vidi u firmi, što me je, priznajem, kupilo na keca:)…Sve je bilo transparentno: smene, ponuđena plata, dnevnice za boravak u inostranstvu…Na kraju mi je dao nekoliko zadataka i rekao da pogledam kad dođem kući i javim mu za koliko mogu da ih uradim. Zadaci su bili iz ASP.Net, kreiranje baze, korišćenje Qlikview alata…Na prvi pogled, pomislio sam da nema šanse da ih ikad uradim, ali sam mu odgovorio da će biti gotovo za 4 dana. Seo sam i nisam ustajao od računara, prvog dana sam iščitavao dokumentaciju i tražio tutorijale, ali sam do nedelje uveče sve završio, “zipovao” i poslao:)

Prolazili su dani, a odgovora nije bilo…Pomislih da će biti kao sa Islanđanima, tj da ni ovog puta neće biti ništa. Otišao sam na more, da bi tokom boravka na moru stigao mejl od čoveka koji mi je rekao da sam uspešno uradio zadatak i da li sam još zainteresovan za posao. Prošlo je, dakle, MESEC dana…Nema veze, pomislih u sebi to je to, već sam sa ženom na moru razmatrao šta ćemo i kako ćemo, jer sam zaista bio ubeđen da je stvar gotova.

Nakon što sam se vratio sa mora, otišao sam ponovo na razgovor (subota je bila, sećam se), prošli smo brzinski kroz zadatke, čisto da se čovek uveri da mi neko drugi nije radio…Neke tehničke stvari koje me je pitao nisam znao, pa smo razgovor završili rečima da “šta god da bude i šta god da odluči, da mu se javim za par meseci kad privedem školu kraju i proširim znanje”…Tu mi je već bilo jasno da od posla nema ništa, što se i ispostavilo kao tačno, jer sam posle 3-4 dana obavešten mejlom da za sada nisu u mogućnosti da mi ponude posao.

Iskreno, bio sam toliko zagrejan da pređem u tu firmu i zaista sam verovao da će se to i dogoditi, međutim, nije u tom momentu, ali spreman sam da probam ponovo ukoliko u međuvremenu ne nađem posao…

Ovako je sve počelo…Nastavak

Napisah već da mi je čovek kod koga sam bio na svom prvom razgovoru obećao da će me imati u vidu i da će mi se javiti kad se ukaže potreba…Naravno, ja to nisam uzimao za ozbiljno, ali ispostavilo se (po ko zna koji put) da grešim:)…

Sredinom jula sam dobio mejl sa uljudnim pozivom, da ako sam još uvek “available” i ako tražim posao, da dođem na razgovor. Ovog puta sam se “naoružao” jednom aplikacijom koju sam u međuvremenu napravio koristeći Ruby. Na razgovoru sam bio mnogo bolji nego prvi put, čak sam i test uradio 80/20, međutim, meni se i dalje činilo da nisam dovoljno dobar i da mi fali još podosta toga da bih mogao da uskočim u startup mašinu.

Isto je mislio i Irac, zahvalio mi se i ponovo ostavio otvorena vrata za saradnju, međutim, iskreno mislim da će teško doći do toga, jer sam se ja u međuvremenu okrenuo nekim drugim tehnologijama (Javi i C# pre svega). Ali, u svakom slučaju, hvala mu iskreno što je održao reč i bio više nego korektan.

Islandjani…

Kada sam video da intervju za posao u IT-u nije toliko strašan koliko sam ja zamišljao, okuražio sam se i počeo da apliciram češće na oglase. Naravno, ne na svaki, već na nekoliko njih za koje sam procenio da bih možda imao šansu da dođem bar do razgovora.

Krajem februara (dakle, nekih mesec dana kasnije posle prvog razgovora), dobio sam poziv iz jedne firme sa Novog Beograda, čije je sedište na Islandu, za poziciju Software Developera. E, to je već bila ozbiljna firma – ogroman prostor, sve u belom, lazy bag-ovi, u pozadini čujem lopticu za stoni tenis…Kao u Guglu, pomislih u sebi:)…Sproveli su me u jednu prostoriju i dali mi nekoliko listova papira sa pitanjima i problemima koje je trebalo rešiti. Zadaci su se odnosili na Javascript, Javu i SQL. Odradih ja to za 20ak minuta, predao sam i to je to…

Posle 5-6 dana, zovu me iz firme i kažu da sam dobro uradio test i da treba da dođem na intervju…E,to je već nešto…Došao sam na razgovor u zakazano vreme, pričao sam sa dvoje Islanđana, jedna žena mi je postavljala klasična HR pitanja, dok je jedan mlađi lik bio zadužen za tehnička pitanja. Razgovarali smo na engleskom dobrih 45 minuta, da bi mi na kraju “HR gospođa” rekla da im dostavim uverenje sa Visoke škole o položenim ispitima. Moram da priznam da sam pomislio da imam dobre šanse da dobijem ponudu za posao, jer zašto bi mi neko tražio potvrdu o položenim ispitima ako ne namerava da mi da šansu?!

Ispostavilo se da sam bio skroz “u krivu”, jer nakon što sam dostavio traženo uverenje, nisam dobio više nikakav odgovor od dotične firme – ni da sam odbijen, baš ništa! Priznajem, bio sam razočaran takvim neprofesionalnim odnosom, no šta je tu je, nema predaje:)…

Ovako je sve počelo…

Dakle, posle godinu i 2-3 meseca školovanja i nekoliko sitnih programčića koje sam napisao tokom studija, skupio sam hrabrost i prijavio se na oglas za posao. Jedna startup kompanija sa sedištem u Irskoj tražila je Ruby on Rails developera, a kako sam ja baš u to vreme nešto samoinicijativno petljao u RoR, reših da se prijavim, čisto da probijem led…Nisam čak ni gajio iluzije da ću biti pozvan na razgovor, ali ajde…Pročitah ja od ljudi koji imaju mnogo više iskustva savete u vezi sa pisanjem CV-a, u kom formatu treba da bude i tako…Poslah ja prijavu negde oko 23h uveče, kad nešto posle ponoći odmah stiže odgovor, nešto u stilu:

Zdravo Nikola, veoma mi se dopao tvoj entuzijazam i motivacija, rado bih da se vidimo da popričamo o poziciji za koju si aplicirao…

Vaaaaauuuu! Pa to je baš brzo, pomislih u sebi, zar je moguće? Sećam se da sam sutradan ujutru lebdeo hodajući, već sam u glavi zamišljao scenario u kome napuštam svoje uljuljkano gnezdo i krećem u novi izazov. Ali, da je sve tako pravolinijski i jednostavno, ne bi bilo ni ovog bloga:)…Otišao sam na razgovor, “firma” nije firma u klasičnom smislu, već se radi iz jednog stana, radili bismo nas trojica (uključujući i lika koji me je zvao i koji me je intervjuisao). Počeli smo sa nekom uobičajenom opštom pričom, ko sam, šta sam, odakle sam:)…A onda smo polako prešli na stručna pitanja – i tu sam tek video koliko sam tanak i zelen…Dok smo pričali o tome, pomislih koji me je đavo naterao da se prijavljujem kad pojma nemam. Uradih ja i neki test (HTML/CSS/JS/SQL) tu negde 60/40 u korist tačnih odgovora. Završismo razgovor i kaže meni čovek javiće mi šta su odlučili…Ja se mislim u sebi – sve je meni, druže, jasno, nemam ja šta da tražim.

Prošlo je 3-4 dana, i zaista mi se čovek javio, objasnio da sam mu se dopao što se tiče motivacije i posvećenosti, ali da nemam još dovoljno tehničkog znanja da bi mogli da me zaposle, te da će mi se javiti posle nekog vremena da vidi kako napredujem, pa da eventualno tada probamo da uspostavimo saradnju (tako je i bilo, ali o tome kasnije, idemo redom…)

Tako se završio moj prvi intervju za posao – možda nekome deluje da je neslavno, ali meni je zlata vredelo to iskustvo i uvek ću ga pamtiti…

Traženje entry-level posla u IT – moja iskustva

Kada sam razmišljao odakle da počnem, nekako se samo nametnulo da to bude priča o mom iskustvu u traženju posla u oblasti IT. Naravno, u pitanju su entry-level pozicije na koje sam aplicirao, pa ću ovde preneti svoje impresije o procesu selekcije, razgovorima, intervjuima, zadacima itd.

Svoja iskustva poređaću hronološki, radi boljeg uvida u “razvojni put” koji sam prešao. Pa da počnemo…

Ne još…prvo mali osvrt na aktuelnu situaciju, čisto radi sticanja bolje perspektive. Zaposlen sam u banci (državnoj) već skoro 10 godina, na poslovima sa platnim karticama. Posao kao posao je sasvim ok, ništa preterano teško i zahtevno, sedenje u kancelariji za računarom, povremena komunikacija sa klijentima i dobra i redovna plata…Pomislio bi čovek, ko bi odatle hteo da ode:)…E pa, ja hoću. Karakter mi ne dozvoljava da čekam penziju ne radeći ništa kreativno i izazovno, te tako ja odlučih da se otisnem u IT vode i pokušam da pronađem novu strast u programiranju.

Matematika mi je dobro išla u osnovnoj školi, čak sam i na neka takmičenja išao, međutim, posle sam to malo zabatalio, ali moram neskromno da konstatujem da mi logika i logičko rasuđivanje dosta dobro ide. O tome kako je sve počelo pročitajte u sledećem postu…